Slovenija upozorava na novi veto u pregovorima Hrvatske i EU

LjUBLjANA – Spor Slovenije sa Hrvatskom oko ponovnog rada Ljubljanske banke (LB) u Hrvatskoj mogao bi da rezultira slovenačkim vetoom na ključni sporazum u pregovorima Zagreba sa EU, saopštio je danas portparol slovenačkog ministarstva spoljnih poslova Milan Balažic.

Balažic je u intervjuu za ljunljanski ekonomski list Finance rekao da to pitanje treba da bude rešeno pre nego što Slovenija pristane da poglavlje o tržišnom nadmetanju sa Hrvatskom bude zaključeno, prenela je STA.

Slovenačko ministarstvo finansija je juče ponovilo da bazelsku Banku za međunarodna poravnanja vidi kao jedino mesto za raspravu o dugu LB štedišama van Slovenije, u nekadašnjim jugoslovenskim republikama.

Regujući na navode hrvatskih medija da će Slovenija hrvatske pregovore s EU u poglavlju o slobodnom protoku kapitala pokušati da iskoristi za to da se Novoj ljubljanskoj banci (NLB) da dozvola centralne banke u Zagrebu za poslovanje u Hrvatskoj, slovenačko ministarstvo je juče objavilo da Ljubljana i dalje pitanje stare devizne štednje u LB vidi kao sukcesijsko pitanje, koje treba rešavati u Bazelu, preneo je internet portal Business.hr.

Zvaničan slovenački stav je da je Ljubljana pri raspadu Jugoslavije 1991. godine garantovala samo za devizne depozite svojih građana, a ne i za depozite u podružnicama LB u drugim republikama.

Kako bi otklonio opasnost od naplate depozita štediša izvan Slovenije, slovenački parlament je 1993. posebnim ustavnim zakonom prebacio svu aktivu nekadašnje Ljubljanske banke na novoosnovanu Novu ljubljansku banku, a pasivu i depopzite štediša ostavio u "staroj" LB.

Prema podacima na koje se poziva slovenačka agencija STA, oko 132.000 klijenata LB Zagreb potražuje više od 172 miliona evra u raznoj stranoj valuti.

Slovenija tvrdi da su depoziti u stanoj valuti u bivšoj Jugoslaviji garantovani po teritorijalnom principu, odnosno da svaka republika treba da bude garant za depozite u bankama na njenoj teritoriji.

Uz to, Slovenci navode da su hrvatske kompanije dugovale Ljubljanskoj banci daleko više novca nego što je banka dugovala štedišama na hrvatskoj teritoriji.

(Tanjug)